Povodom jubileja
Postojimo dvadeset pet godina, projektujemo, gradimo… objašnjavamo zašto baš Beton i cvet, otkuda to?
Ne mogu da kažem, kao da je bilo juče, mnogo je toga stalo u ovih četvrt veka, mnogo projekata, mnogo objekata, majstora, inženjera, investitora, mnogo događaja, radovanja, problema, prevara, kazni, uspeha, poznanstava i prijateljstava, mnogo dugova, raznih gradova, delova Grada, nekoliko država, mnogo kuća, bioskopa, hotela i enterijera. Nisu to bile neke lepe ni lake godine, ali sad su jos teže.
Godina 1991. donosi novo vreme, otvaraju se privatne firme i biroi. Vrlo brzo posle fakulteta i ja sam “otišao u privatnike”. Otvorio preduzeće Beton i cvet sa raznim delatnostima, a u stvari od tada do danas se jedino bavimo projektovanjem i izvođenjem građevinskih i zanatskih radova. Optimizam zbog mladosti i neznanja, neiskustvo, učenje, promene, nada u bolje dane i godine, bezakonje, slobodna divlja gradnja, siromaštvo kao senka, ratovi, sankcije, tranzicija bez kraja, hiperinflacija, čak i bombardovanje. Opet promene, opet nada pa beznađe, borba bez kraja do nekog kraja.
Istina, imala su ta teška vremena i jednu pozitivnost, spontanost i neuređenost koje su omogućavale divnu slobodu stvaranja, lakog, brzog, direktnog dogovaranja sa investitorom, neopterećenu današnjom papirologijom, propisima, dozvolama, formalnostima, potpisima, decimalama i zarezima. Svim ovim bezbrojnim „olakšanjima“ od kojih se ne vide ni projekat ni projektant. Sve smo to, i još mnogo toga, preživeli za ovih dvadeset pet godina trajanja, uvek na ulici, ničiji, na vetrometini surovog tržišta “s nadom ni u koga do u Boga i u svoje ruke”.
Danas kada gledam ove projekte iz kataloga izgleda mi kao da nije bilo tako strašno, kao da je bilo lepše? I bilo je, bogu hvala. Zato što smo radili svoj posao, mislili o projektovanju, o građenju, voleli ono što radimo, imali rezultate, nove poslove, radovali se tome, izolovani svojom profesijom, zaštićeni čaurom rada. Uvek smo davali više od naplaćenog i uvek bili na dobitku.
Ipak, bez izvođenja radova, bez izgradnje objekata i izrade enterijera ne bismo opstali jer samo od projektovanja i enuzijazma se nije moglo preživeti. Danas nije lakše, ali danas znamo mnogo više. Naš je rad sve ovo vreme borba i nastojanje da se reči ideja i lepota ne zaborave sasvim i ne sakriju novim vrednostima brže, jeftinije, više, veće i još veće. Da vratimo mozak i srce u upotrebu, na opštu korist i na radost ljudi koji još uvek koriste.
Beton i cvet je kao i sve u životu – jedinstvo suprotnosti, i jedno i drugo. Spoj tehnike, računa, interesa, spoj materijalnog, inženjerskog sa lirskim, duhovnim, umetničkim, jer jedino spojeni vrede i traju. Kao kamen-more; zlo-dobro; svetlost-tama; večnost-prolaznost; lelek i tužbalica, smeh i pesma; zaveštanje, zadužbina-zaborav; najčistija duhovnost-najgrublje koristoljublje; na ranu melem-na ranu so; spasenje-uništenje; smrt-vaskrs; pobeda-poraz; komotna duševnost-teskobna sebičnost; mrak neznanja–prosvetljena učenost; biti ili ne biti; slepilo i strah, svetlost i nada; muški zidano-ženski ukrašavano i tako dalje, bez kraja.
Posle svega iskreno se zahvaljujem svojoj divnoj porodici koja je rasla sa Betonom i cvetom. Zahvaljujem svojim kolegama projektantima koji su učestvovali u razvoju ideja, dragim majstorima koji su sprovodili i realizovali te ideje, svim spoljnim saradnicima bez kojih ne bismo bili kompletni, kao i naravno, poštovanim investitorima koji su pored toliko drugih, verovali baš nama, Betonu i cvetu.
Nebojša Gavrilović, DIA
osnivač i vlasnik, sa saradnicima